Oca su mu odveli u logor, a njega proterali iz Nemačke: Fred je čekao 87 godina da doživi ovaj trenutak
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Fred Berend je kao dečak pobegao iz Nemačke od nacističkog progona, a njegov otac je bio odveden u Zaksenhauzen.
- Na njegov stoti rođendan u Lidenšajdu su ispred nekadašnje porodične prodavnice postavljene tri spomen-pločice sa imenima Berendovih.
- Ceremoniju je pratio iz SAD, a poručio je da ne može da zamisli lepši način da proslavi rođendan.
Fred Berend imao je samo 12 godina kada je sa roditeljima morao da napusti rodnu Nemačku, bežeći od nacističkog progona Jevreja. Njegova porodica ostavila je iza sebe dom, prodavnicu i gotovo čitav dotadašnji život, ne znajući da li će ikada ponovo videti svoj grad. Osamdeset sedam godina kasnije, upravo na Fredov stoti rođendan, dogodilo se nešto što je za njega imalo posebno značenje - imena njegove porodice trajno su vraćena na mesto sa kojeg su nekada bili proterani.
U nemačkom gradu Lidenšajdu 3. novembra postavljene su tri mesingane spomen-pločice ispred zgrade u kojoj je porodica Berend do 1938. godine držala prodavnicu odeće. Na njima su ispisana imena Freda i njegovih roditelja, Hermana i Elze. Ovaj simboličan čin dirnuo je stogodišnjaka, koji je ceremoniju pratio putem video-veze iz Sjedinjenih Američkih Država.
Oca su mu odveli u koncentracioni logor
Fred Berend rođen je 3. novembra 1926. godine u Lidenšajdu. Njegova porodica vodila je prodavnicu odeće „Robert Stern“ u Vilhelmštrase, na broju 42, gde se danas nalazi kafić.
Život im se potpuno promenio u novembru 1938. godine, tokom Kristalne noći, nacističkog pogroma u kojem su širom Nemačke uništavane jevrejske prodavnice, sinagoge i domovi, a hiljade ljudi uhapšene.
Fredov otac Herman uhapšen je 10. novembra. Najpre je zatvoren u ćeliju stare gradske većnice, a potom deportovan u koncentracioni logor Zaksenhauzen.
Iz logora je pušten pod uslovom da sa porodicom napusti Nemačku. Berendovi su morali da se odreknu svog poslovanja, a u februaru 1939. godine ukrcali su se na brod i pobegli na Kubu. Sledeće godine stigli su u Sjedinjene Američke Države, gde su pokušali da izgrade život ispočetka.
Prvi put se vratio u rodni grad 1990. godine
U Americi je Fred radio kao serviser televizora i klima-uređaja, a kasnije je veliki deo vremena posvetio razgovorima sa učenicima o Holokaustu i progonu Jevreja.
Svoja sećanja pretočio je i u knjigu „Rebuilt from Broken Glass“, u kojoj je opisao detinjstvo u Nemačkoj, bekstvo i život koji je njegova porodica izgradila u Americi.
U Lidenšajd se prvi put vratio 1990. godine, više od pola veka nakon bekstva, na poziv gradskih vlasti.
Ipak, jedan deo porodične istorije zauvek je ostao vezan za Nemačku. U rodnom gradu nalazio se grob njegovog starijeg brata Hansa, koji je preminuo u ranom detinjstvu. Prilikom nedavne posete Fredova deca Evelin i Endru obišla su i njegovo grobno mesto.
„Nisam mogao da zamislim lepši način da proslavim rođendan“
Novo poglavlje porodične priče započelo je u julu 2026. godine, kada su Lidenšajd posetile Fredova ćerka Evelin i unuka Eliša. Njihov dolazak podstakao je inicijativu da se ispred nekadašnje porodične prodavnice postave spomen-pločice.
Svečanost je organizovana upravo 3. novembra, na Fredov stoti rođendan. Ispred današnjeg kafića okupilo se oko 40 ljudi, među kojima su bili njegovi potomci, predstavnici grada i lokalnog istorijskog društva.
- Nikada nismo mogli da zamislimo da će jednog dana naša imena biti postavljena u ovoj ulici. Ne mogu da zamislim lepši način da proslavim rođendan - poručio je Fred putem video-veze.
Njegova ćerka Evelin istakla je da porodica ne može da promeni ono što se dogodilo, ali da može da gradi mostove između prošlosti i budućnosti.
- Ljudi moraju da odluče - da deluju ili da ćute - poručila je.
Tri pločice koje čuvaju sećanje na jednu porodicu
Spomen-pločice postavljene ispred nekadašnje prodavnice deo su projekta „Stolperštajne“, poznatog kao „kamenje spoticanja“, koji je pokrenuo nemački umetnik Gunter Demnig.
Reč je o malim obeležjima ugrađenim u trotoare ispred poslednjih slobodno izabranih adresa ljudi koje je progonio nacistički režim. Njihova svrha jeste da prolaznike podsete da iza istorijskih brojki stoje stvarni ljudi, sa imenima, porodicama i životima koji su nasilno prekinuti ili zauvek promenjeni.
Fred, koji danas živi u američkoj saveznoj državi Nju Džerzi, nije mogao lično da prisustvuje svečanosti, ali je poručio da mu priznanje rodnog grada znači više nego što može da opiše.
Video: O nacizmu